Znaćeš kad budeš majka da nema sile jače od ljubavi prema djetetu. Onog momenta kad priviješ na grudi tih nekoliko kilograma čiste, neiskvarene ljubavi, sve tvoje prijašnje životne uloge činiće se beznačajne. Mizerne i smiješne. Znaćeš čim čuješ njegov plač, nagovještavajući novi život, da si stvorio nešto svoje. Nešto na šta ne daš. Nešto što se tim istim životom brani. Ako treba.
Znaćeš kad budeš majka da i neprospavane noći idu u “rok službe”. Da majku boli kada i dijete. I ne, neće ti biti teško. Da po hiljadu puta ustaneš I trzneš se na svaki zvuk, plašeći se da te treba. Da ga u cik zore provjeriš i pokriješ da ne nazebe. Jer, Majka je to. Naučićeš već kad budeš majka da ni od čega stvoriš nešto. Pamtiš li da ti je majka uvijek odvajala onaj posljednji, naizgled najukusniji zalogaj – samo da tebi ugodi. Kao, nije ona gladna. Neće ti više biti nepoznata toliko puta ponovljena fraza „mala djeca – mala briga, a velika djeca – velika briga“.
Ponovićeš po sto puta jednu te istu stvar. Da se oblači slojevito, da pokrije bubrege, da ne hoda boso po pločicama, da ne izlazi napolje mokre kose. Dobacivaćeš pri izlasku iz kuće:“Pamet u glavi“, baš kao tebi tvoja mater. Naučićeš da čekaš. Da provedeš sate na neudobnoj stolici i telefonom u ruci, nestrpljivo očekujući da se dijete javi. Da je došlo. Živo i zdravo. Da odahneš i tek tada spokojno odeš na počinak. Majke ne stare. S godinama. Jeste, dobijaju neku boru. Od smijeha ili sekiracije. Da ima kakve pravde, izbrisala bih im bore i nacrtala osmijeh. Njima, majkama, vilama djetinjstva.
Dobićeš strahove koje ne znaš imenovati. Postaćeš osjetljiva na svako bolesno dijete što na malim ekranima vidiš. Razoriće te svaka dječija nepravda, bolest i tuga. Ražalostiće te tuđa, majčina suza, teška poput crne zemlje.
Pogotovog sada kada imam Nju. Dosanjanu, izmoljenu i uslišenu. Ako sam nešto iz roditeljske kuće ponijela bio je to dobronamjeran savjet :“Razumjećeš kada budeš imala svoju djecu”. Sada razumijem, majko. Tek sada. Da od zdravog djeteta ne postoji veći dar.
I da bilo šta drugo od Boga zaišteš – suvišno je.
Svi tekstovi na sajtu Olovka piše srcem su autorski tekstovi imenovane autorke i zaštićeni su autorskim pravima. Objavljene tekstove zabranjeno je reprodukovati, distribuirati, koristiti na drugim portalima, štampati, odnosno na bilo koji drugi način koristiti bez dozvole.
Све реакције:20Ви и још 19
