Isključen telefon. Glas sekretarice koji kao da sluti da nešto nije u redu. Skoro će ponoć. Gdje je do sada? Trebao je doći odavno. U grlu knedla, u grudima nemir. Vrti se po stanu iščekujući zvono na ulaznim vratima. Gleda kroz prozor ne bi li ugledala automobil na parkingu. Nema ga. Apsolutna tišina. „Da mu …
„Nemam sad vremena, nazvaću te sutra…Obećavam.“ I spustih slušalicu. Pokupih ključeve od stana, torbu i brzinom munje pozvah lift. Stao je na drugom spratu. Na vratima poznata lica: četvorogodišnja Kalina i njena majka. „Kada će me tata jednom voditi u vrtić“? – pomalo tugaljivo upita djevojčica. „Tata nema vremena, znaš koliko radi..“ – reče joj …
Izletjeh na pauzu. Pređoh ulicu, trčeći, da me ne pogazi jedan uzorni vozač, koji po pe-esu telefonira za volanom i usput psuje što prelazim baš tu, zamisli – na pješačkom prelazu. U pekari standardno. Gužva. Veliki odmor. Srednjoškolci. Dok čekam svoj red, razmišljam šta bih doručkovala. Neke čokoladom prelivene krofne u ćošku vitrine mi zapadoše …
